Aluminijumske instalacije u starim stanovima: koliko su opasne i šta može da se uradi

Od početka šezdesetih do kraja osamdesetih, kablovi u stambenim zgradama u Jugoslaviji su gotovo isključivo bili aluminijumski. Bakar je bio skup i strateški, aluminijum jeftin i domaći. Rezultat: u većini stanova u naseljima građenim u tom periodu — od Novog Beograda do Bulevara Nemanjića u Nišu — u zidovima su aluminijumske žice.

Zašto je aluminijum problem

• „Teče“ pod pritiskom. Aluminijum se pod stegom šrafa u utičnici polako deformiše, spoj se olabavi, otpor raste, spoj se greje. Bakar to ne radi.
• Oksidira. Sloj oksida na površini je izolator; spoj postaje lošiji tokom godina.
• Lomi se. Posle više savijanja (svaka zamena utičnice) žica puca u kutiji.
• Tanji preseci. Aluminijum provodi slabije, pa je za istu snagu potreban deblji provodnik. Stare instalacije su često 2,5 mm² Al, što odgovara 1,5 mm² Cu — premalo za današnje kuhinje.
• Nema uzemljenja. U većini tih instalacija zaštitni provodnik ne postoji.

Ipak, aluminijum sam po sebi nije „tempirana bomba“. Instalacija koja je dobro urađena, sa dobrim spojevima, i nije preopterećena, može da radi decenijama. Problem je što niko ne zna u kakvom su stanju spojevi u kutijama, i što današnja potrošnja daleko premašuje projektovanu.

Opcija 1: Održavanje i pojačanje zaštite

Ako ne planirate renoviranje, a instalacija radi bez simptoma, razuman minimum je: nova razvodna tabla sa FID sklopkom, pregled i pritezanje svih spojeva u utičnicama i razvodnim kutijama (majstor prolazi kroz ceo stan, 8.000–15.000 dinara), i zamena utičnica onim koje su predviđene za aluminijum ili sa Al/Cu spojnim klemama. Ovo ne rešava uzemljenje, ali znatno smanjuje rizik od požara i udara.

Opcija 2: Delimična zamena

Kuhinja i kupatilo su najkritičniji — tu su veliki potrošači i vlaga. Zamena instalacije samo u tim prostorijama sa novim krugovima od table (bakar, sa uzemljenjem) često se radi uz renoviranje kupatila ili kuhinje. Ostatak stana ostaje na aluminijumu do sledeće prilike.

Opcija 3: Kompletna zamena

Jedino trajno rešenje, i jedino koje daje uzemljenje u celom stanu. Radi se uz renoviranje. Cene i tok posla opisali smo na stranici zamena električne instalacije.

Šta nikako ne raditi

• Spajati bakar i aluminijum direktno (uvrtanjem). Ta dva metala u kontaktu korodiraju; spoj se greje. Koriste se posebne Al/Cu kleme.
• „Pojačavati“ osigurače jer stari izbacuju. Kabl je isti, samo je zaštita slabija.
• Nastavljati nove utičnice sa starih aluminijumskih za velike potrošače.

Kako da prepoznate aluminijum bez otvaranja zida

Najlakše je skinuti poklopac jedne utičnice (isključen osigurač!) i pogledati boju žice: bakar je narandžasto-crvenkast, aluminijum srebrnast. Ako ne želite da otvarate ništa, orijentir je godina gradnje: zgrade od 1960. do oko 1988. gotovo sigurno imaju aluminijum, dok posle 1990. dominira bakar. Instalacije sa provodnicima od 2,5 mm² aluminijuma često imaju i karakteristične „debele“ kablove sa sivom izolacijom u razvodnoj tabli.

Kako dugo može da traje

Pošteno rečeno — niko ne zna. Ima stanova sa aluminijumom koji rade 50 godina bez incidenta, jer je opterećenje malo i niko nije dirao spojeve. Ima i onih gde je posle svake zamene utičnice nastao novi problem. Faktori rizika su broj intervencija na instalaciji (svako otvaranje kutije lomi i labavi aluminijum), veliki potrošači i vlaga. Ako je stan izdavan i „popravljan“ decenijama, računajte na najgore.

Ako kupujete stan u zgradi iz tog perioda, u cenu ukalkulišite bar novu tablu — a idealno i kompletnu instalaciju. Pročitajte i naš tekst o tome šta proveriti pre kupovine stana.