Priključenje indukcione ploče: zašto to nije posao za dostavljača i šta proveriti pre kupovine

Indukcione ploče su fantastične: brze, precizne, lako se čiste. Ali za razliku od svih ostalih uređaja u kuhinji, one u punom režimu vuku 7 do 11 kW. Za poređenje, bojler vuče 2 kW. Većina problema sa indukcijom u starim stanovima nastaje jer se to ne uzme u obzir pre kupovine.

Šta piše na nalepnici, a šta stvarno vuče

Na nalepnici ploče piše ukupna snaga, npr. 7.200 W. To je zbir svih ringli na maksimumu, uključujući „booster“. U svakodnevnom kuvanju retko idete preko 3–4 kW, ali instalacija mora da bude dimenzionisana za maksimum — jer će se jednog dana desiti da kuvate pasulj, prženo i vodu za testeninu u isto vreme.

Tri stvari koje moraju da budu ispravne

1. Presek kabla

Za monofazni priključak do 7,2 kW potreban je kabl 3×6 mm² (nikako 2,5 mm² sa stare ploče). Za trofazni priključak (najbolje rešenje) 5×2,5 mm², jer se snaga deli na tri faze. Kabl ide od table direktno do spojne kutije iza ploče, bez utičnice.

2. Osigurač

Monofazno: 32 A (kabl 6 mm²). Trofazno: 3×16 A. Osigurač štiti kabl — ako je kabl 2,5 mm², osigurač mora da bude 16 A, a ploča od 7 kW ga obara. Zato „samo pojačati osigurač“ nije opcija.

3. Glavni osigurač stana

Ovo je ono što svi zaborave. Stan sa monofaznim priključkom 25 A ima na raspolaganju oko 5,7 kW ukupno — za ploču, bojler, klimu, sve. Ploča na maksimumu plus bojler i osigurač u ormanu na hodniku pada. Rešenja: (a) zatražiti trofazni priključak od elektrodistribucije, (b) uključiti „power limit“ funkciju na ploči (većina novijih modela ima, ograničava na 2,8–4,5 kW), (c) promeniti navike — što nije rešenje.

Šta proveriti pre kupovine

1. Otvorite tablu i pogledajte glavni osigurač: monofazni (jedan) ili trofazni (tri)? Koja vrednost?
2. Pogledajte kabl iza stare ploče: koji presek piše na njemu (obično na omotaču: 3×2,5 ili 3×4).
3. Pošaljite električaru te dve fotografije i model ploče koju gledate. U pet minuta znaće da li treba nov kabl, i da li vaš priključak podnosi.
4. Ako kupujete ploču sa limitom snage — pitajte prodavca da li model ima „power management“ i na koliko može da se ograniči.

Cena priključenja

Ako ispravan kabl i osigurač postoje, priključenje ploče košta 3.000–6.000 dinara. Ako treba novi krug od table (najčešći slučaj u starim stanovima), 6.000–12.000 dinara rada plus kabl, u zavisnosti od dužine i štemovanja. Prelazak na trofazni priključak se rešava sa elektrodistribucijom, sa projektom i taksom, i to traje nedeljama — planirajte unapred.

Monofazno ili trofazno — praktična razlika

Većina novijih ploča ima na poleđini šemu sa više varijanti spajanja: monofazno (L, N, PE), dvofazno (L1, L2, N, PE) i trofazno (L1, L2, L3, N, PE), sa fabričkim mostićima koje električar premešta. Na trofaznom priključku snaga se deli na tri faze po oko 2,4 kW, pa svaka faza ide na osigurač od 16 A i kabl od 2,5 mm² — obično ono što već imate za rernu. Zato je trofazni priključak najelegantnije rešenje: nema debelih kablova, nema 32 A osigurača, i ostatak stana ne trpi.

Ako je stan monofazni, a zgrada ima trofazni dovod do mernog ormana (što je čest slučaj u zgradama iz osamdesetih i novijim), prelazak je administrativno jednostavniji nego što ljudi misle: zahtev elektrodistribuciji, projekat, taksa i zamena brojila. Ako zgrada nema trofazni dovod do stana — ostaje monofazno rešenje sa limitom snage.

Šta ako je ploča već priključena „kako je bilo“

Ne paničite, ali ni ne odlažite. Isključite „booster“ funkciju, ne koristite više od dve ringle jako u isto vreme, i zakažite električara da uradi pravi krug. Znak da kabl trpi: topao poklopac spojne kutije iza ploče, miris plastike pri dužem kuvanju, osigurač koji pada kad se uključi rerna uz ploču.

Ostale velike potrošače i njihove zahteve opisali smo na stranici priključenje uređaja.